kada se klovnovi smeju
čije li duše greju
čijim stopama koračaju
po maču tuge
vidljivo
svim nesretnima
nevidljivo za druge
dovedite mi
moje tužne klovnove
hoću da ih zagrlim
vrelinom nepovrata
osmesima
vrednijim od zlata
nek' osete u dodiru mom
svu ljubav neprolaznu
tek tad mi presudite
prihvatam kaznu
kada klovnovi plaču
večnost suzama piše
omađijana vremenom
koje se ovog trena
iz kalendara života
nepovratno briše
dok zagrljeni tonemo
krici tišine ne prestaju
na korak smo
od zlatnih vrata
koja se pred nama
o t v a r a j u
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар