ZB(I)RKA KOJEČEGA

često je gubila ne.strpljenje
a onda kucala na vrata
raznih biroa za izgubljene stvari

ne.strpljenje nije stvar -
govorili su joj dok se smejala
nameštajući naočare na vrh nosa

ne.strpljenje je moja stvar -
odgovarala je poklanjajući im
kolačić sudbine i šolju čaja
koji je uvek nosila u termosu

o važnosti izgubljenog,
ćutanjem je razgovetno kazivala
zbunjenim službenicima,
namignuvši im svaki put bez omaške

u odlasku je veselo mahala
oslonjena na ragastov,
paleći cigaretu, ne mareći
ni za kakve zabrane

još jedna bezuspešna potraga -
promrmljala bi odlazeći

a onda sa osmehom ulazila u pekaru
u kojoj je uvek kupovala štrudle
za simpatičnu službenicu
sledećeg biroa za izgubljene stvari

tu, iza ugla njene upornosti

Jasmina Popović