nikad nije volela
tu nesuvislu igru jadačenja
zvuk lomljenja kostiju desnom
dok se na levoj ruci skrivenoj iza leđa
u još jednoj prevari grle srednji i kažiprst
u čast svih na brzinu stečenih dobara
u zla doba i nedoba
nikad nije volela
da je prave od blata - o tome je ćutala
druge je po navici dugo i uporno pravila
haljine i frakove im šila, od tila i crnog štofa
svih (ne)isprobanih venčanica i frakova
u naprstak lažnog junačenja se bola -
do bola
sebe je, bajalicama naizust naučenim
od praotaca svojih nasleđenim,
bezuspešno od utvara branila kletvom:
u goru, u vodu, u nedođin polje!
otvarala oči u bunilu, da razgoni
čelik, krv, jauke i košmarne snove
u koje su redovno i u minut tačno
dolazila sva njena, od blata pravljenja
pod žarkim loptama nekih drugih galaksija
u trenu se sušila, i sopstvenim mrvljenjem,
poslednji put plešući zaboravljeni tango,
postajala prvobitni prah sopstvenog postanja
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар