30. јануар 2014.

(TRANS)FORMACIJA

plašila se svih svojih agregatnih 
stanja
manja najmanja postajala umela ponosno da kaže
ničeg nema(m) ponosna prosim

osim

jednom za opkladu zelenom čojom hrabrost plesala
kidala svoje kukavičluke bez misli i milosti
oprosti cvokotala zubom o zub udarala
svaku kap sebe poklanjala
na pokeru ( prevarom ) dobijenom sunčanom danu

svom

paru
sebično dodeljivala nepar iz inata
bez nehata iz rukava

rukavice na dušu pokretima dame navlačila
svlačila zelenilo travama leta preskakala
nebom je plovila plivala krike rađala vriskom plavetnila
cvilela dok je sebe bezočno lagala da traje

drhtaje svečano dočekivala ni u šta odevena
upletena u tokove reka oslikanih čekanjem
oluja i mećava postajala
pre leda
pogleda bez zenice
treptaja bez trepavice
na tebe na mene (po)misli
dečje igre igrala dahom uklještenim
između palca i kžiprsta

Suncu se osmehivala bez laži umela
kaži
da kaže i onda kada je ćutanja grejala
vejavicom sećanja u pesnicu stisnutih
drhtala ocvala u kalendare gledala
vremenu namigivala nevremenom

čekajući sledeću transformaciju

Jasmina Popović

Нема коментара:

Постави коментар