odavno više ne biram
reči
sve su pažljivo probrane
na raštrkanim tezgama
starih piljarnica
na kraju zaboravljenog
pojanja
uredno sričem slova
( zarobljena )
kroz prste šake stisnute
u pesnicu
dopuštajući da skliznu
u nerazum rečenice
ubijam svaku
naglašenom svirepošću
poslednje odluke
da sa ispruženog dlana
nikad ne poteku
izgubljena ćutim
u vremenu pesmotiha
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар