UVEK ISTA KARTA

zelena čoja i par aduta
iz rukava skliznulih na pod
prosuto piće po opušcima 
muklim nedorečjem ispunjena soba
tek vonj je ustajale svakodnevice

( nemoguć kadar nikad snimljenog filma )

čovek bez lica zgrčen pod omčom

discus hernia u petom pršljenu
priklještenosti međuprostorom
sopstvenog viševekovnog lelujanja
pevanje u crno preklapa
dok piše poslednji stih

( akcija na jedan dva tri utišani zvuci )

ovde se noćas opet slavilo
osmehom pikove dame osveštano
raskalašno rasklapanje njegovog bezumlja

herc se u trefu razgranjava

( glavni glumac postaje sopstvena alternacija )

Jasmina Popović