PONOVLJENA SUSRETANJA

sa dna poslednjeg groba
( otkopavanog svake noći )
u parceli završenih priča
iz skeleta čovečjeg
začuh
kroz prasak promuklosti -
još jedan od učtivih poziva
na (samo)ubistvo

smenjivale su se zastrašujuće maske
( jesi li za grotesku, začuh pitanje )
okačene o kulise nevešto postavljene
na memljivoj sceni, igrokaza
pisanog za izgubljene duše

bez snage da odbijem poziv
u strahu da prihvatim igru
prikradala sam se
sebi
gledajući njega

gospodin Leonov
kažiprstom pišući mesec
precrtavajući nebesa
škrgutao je zubima,
prokletstvom zaboravljenog monologa
grlio svoju zlosrećnu kćer
celivajući je poslednjom očevom kletvom

žalila sam svog ubicu
dočekujući ga širokim osmehom
poslednje utehe

u predvorju pakla

Jasmina Popović