PREDUMIŠLJAJ

sasvim slučajno i uvek samo slučajno

( kako to obično biva
u trećerazrednim filmovima
svih niskobudžetnih produkcija
srama i sloma svesti )

postala je saučesnik
odavno planiranog
a opet tako vešto od nje skrivanog
sloma sopstvene duše

neko se
prepun zluradosti

( naizgled ovlaš i bez zle namere )

dotakao teme o večitoj nesmotrenosti
pri hodanju po žici spasenja
razapinjanoj tako često
nad provalijom njenog razuma

( po običaju
ništa od svega nije razumela )

ćutala je pokorno
samo su joj zenice bile proširene
kao kod već dokrajčenih zavisnika
navučenih na razne opijate

( nazvane na lošem latinskom, odanost i ljubav )

ne znajući da današnji dileri
zarad veće zarade
u sve to spretno umešaju
nekoliko grama dobro samlevenih laži
par kapi loše prikrivenih neverstava
izdrobljen stručak tek sasušenih bokora uvelih verovanja

( godinama sticana veština
pokvarenih profitera i prodavaca otrova na uglu ulice njenih iluzija )

ne znajući sve to i mnogo više
ležerno je šetala zarđalom ogradom terase
na poslednjem spratu sanatorijuma
za umobolne
u pauzi za doručak
dok su vidari njenih rana ispijali svoj jutarnji čaj
žvaćući poslednje zalogaje kroasana

( nekoliko odbljesaka sunca na smiraju i blagi povetarac
tek da upotpune sliku
ništa bitno )

oni su završavali svoj jutarnji obrok
zalivajući ga dobrim gutljajima smeha i nehaja

a ona

ona je bila gladna svog poslednjeg leta u konačnost
raširenih ruku utolila je svoju stoletnu glad

Jasmina Popović