NEMA POŠTE ZA VAS

uvek je, još s početka ulice
kroz umazana prozorska okna
viđao gospođu Kju
kako samoj sebi nazdravlja
ko zna kojom čašicom ljute rakije
besno psujući svoje mačke
koje se lenjo protežu, čekajući 
svoje sledovanje jetrene paštete

u rukama je imala stari žurnal
i u stupcima bajatih vesti
uporno tražila pesmu njoj namenjenu
na stolu je ležala izbledela karta
vozna karta za put na sever
sa njim koji je sve svoje ljubavi
tamo vodio i ostavljao
međ' fjordovima i glečerima
da kale svoju nesmotrenost i verovanja

ostala je sama još davne šezdesetosme
kada je pobedivši na izboru za mis ludosti
pružila ruku lepuškastom šarlatanu
oštrog pera a duše tupe od lažljivosti
napustivši ljude koji su je voleli nekada davno

ni danas nema pošte za vas, gospođo Kju
samo bih da vas pozdravim
prošaptao je stidljivi poštar

danas si opet pocepao moja pisma
bestidniče
marš s mog praga lažljivče

iza sebe je, kao i uvek, ostavio
tresak vrata bez brave i suze na izboranom licu
gospođe Kju

Jasmina Popović