PREBROJAVANJA ZAMUCKIVANJA I NIŠTA DRUGO

kad kažem dan tad bez straha otvorim sebe
noć mi se kroz raširene prste prospe
na magleno na nevidom rođeno moje
a ja se smejem jer znam da ne može
doveka tako doveka onako kako mora
jednom ću kad u besu stisnem šake
uspeti da zadržim skrivene dane i zaigram žmurke
kao nekad kad je svet postojao a ja ga tražila
ne znajući da takav je red u ovom poretku
nepraštanja prepunom ogolelom i opakom

kad kažem noć zbunim se zamucam i vratim sat unazad
dok spremim klopku za sopstvenu samouverenu nesmotrenost
vreme da zastane dok sva zrna iz peščanika ne prebrojim

kad kažem dan pomislim na noć -slutim odbegla svitanja

Jasmina Popović