od kapi sam boj i broj u boju hrabrosti
pretvarala sopstvenim pretvaranjem i znala
ponekad samo da to je privid bez vida i čas
besčašća na samrti poslednjeg dana sudnjeg
sudila presudila sobom sebe u strah od straha povlačila
pred na ka onako kako ludost il ludilo meni jednom
ljude sam tražila neljude nalazila i crtala crte do petnaest
onako do čiča gliše i smehom kovala zavere da nikad i zakletve
da jednom ću i možda dopisivala nesigurna zbog sreće i zlosreće
jer tako sam na trapezu bola vešta da u sunovrat u paukovu mrežu tako
il nikako šaputalo mi je ono čudo sa levog ramena i prolazio je dan i nisam znala
da ništa je priloška odbredba za način moj u vremenu besmislenog trajanja
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар