NA ŽIVOT NASLOVLJENO KAD TAD

poslednju kap krvi
poslednjim ću mrvljenjem bez duše
na dva dela na dva, nedelom bespomoćja
između palca i kažiprsta tragom
sebe srećnu da porodim umiranjem
do krika uskrsnuća Njegovog jednom ću
sebe podeljenu udarcem malja u zemlju
pod zemlju plodnih grehova jednom
od trske sviralu
da tajnom opelo ćutanjem zapevam
i zapevam naricanjem dok trampim život
za jedan inat i par rasparanih uzdaha

na noge pa sa nogu cipele ću za hod do zaustavljanja
od pertli omču i poslednju kap krvi sa dlana u nebo

jednom ću kad vremena više ne bude


©  Jasmina Popović