lečim (se) sopstvenom truleži. misli istrošene
u još jednu bezbrigu. reči svih mučnina
na žrtvenik prilažem. treće svoje iskušenje
rastržem četvrtinom duše. u čeljust pretvorena
rane odšivam. pevam grleno u prah pretvorenim
skorenim bestelesjem. iglama besa probadam
lutke sopstvenih senki. sa dna kovčega kidam
svilu pokrova u rite. bez kajanja. savršenim rezom
tišini plaćam sve nenaplaćene cehove. razuzdano
prepuštam se iskušavanju ludila. sa dlana skupljenim
plavetnilom reke tvorim. postajući poslednja bujica
rušim mostove sopstvenog spasenja. bunovna
strah sakrivam još jednim pričanjem bez srećnog kraja.
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар