HRIZANTEME ČAĐAVE DUŠE

zaboravom, da što pre zatre vremena besmisla
jednoličnim pokretima, bezruko mašući,
snagom za koju ni slutila nije
da je ima, u nemanju daha
gospođa kju je rušila prošlost.

uzdisala je lomeći porcelanske lutke 
ulazila nehajno u muzičke kutije
nad kojima je malj njene bezobzirnosti svirao
neku čudnu melodiju. sećanje na pauzi zaborav na startu.

nije znala gde je sebe od sebe sakrila
savršeno se sećala trenutaka u kojima je
haljinom od crnog tila u prošlom životu
radovala plamene inicijacije nepostojanja
gumicom brisala korake svih igranki
starih vatri na izgubljenom ognjištu
kuće koju nikada nije imala.

nekada, nikada, tada ili je sve bio san. živela je verovanjem.

( demencija zbunjenog iščuđavanja )

dok su demoni isterivali pravdu pretvarajući sebe u dobrotu
naslućivala je prevaru devetim čulom sedmog prokletstva
sakrivenog u koferu osmog putnika nasilno otvorenom.

uzalud se okretala na raskršćima
čekajući glasnike pobede, nikada ne učestvujući u ratovima
dočekivala je jata gavranova
crnila tamnije od gareži sopstvene duše
ne gubeći nadu da će smrt jednom doći sa buketom hrizantema.

Jasmina Popović