onog dana kada je Protagora
već umoran od svega
po ko zna koji put
brojao izobličena lica
hodočasnika nevere
braneći sebe od istine
na atinskom Trgu laži
tražeći dokaze o (ne)postojanju
nije me bilo da me ima
vešto sam vezivala maglu
konjima o repove
i sedlala prašinu svih puteva
kojima nisam prošla
bila sam stara mesečina
Mladog Meseca
Zemlja sam bila popločana
maskama tuđeg sveznanja
natopljena sopstvenom plavom krvlju
plemkinje svih prokletstava
živela dane naopake
umirala noći što dube na glavi Vasione
onoga dana kada je prognan
Protagora je priznao
da sam iz obesti postala
omražena knjiga pogrešnog (m)učenja
spalili su me pre svitanja
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар