SVEJEDNOVANJE OBIČNOG DANA

na noge okove
rđom, nek' misle da patina je
pa konj'ma za repove
nek' budu vrani željom se oželi
vežeš sebe vešto
prašinom dah začini
u zoru cik
kroz ranu krik provuci
nek' bude tako jer dan je tvoj

na oči povez
crnji najcrnji, prkos iz rukava izvuci
pa suncu inat na beonjaču nactaj
ostavi sebe nije ti prvina
još jednim rastankom
o moru noćnu kamen razbij
kroz nebo busenom trave u let
zapravo zaplaviš zaborav
čini se sećanje da je
nek' bude tako jer dan je tvoj

varka je, a opet nije

trik života i tačka na početku
možda
pusti nek' bude da znaš a ćutiš

svejedno ti je

Jasmina Popović

DAN JEDAN U DVA MORANJA

ne mogu

međ zubalom mi crno slovo neka ga neka
viličnu kost mukom mučim neka me neka
odgrizam umnjak iz inata
ni tamo sam dok ovamo nisam a bih
okrnjila pa zlatila otrovom presvlačila
rad' širokog smejanja uskogrudosti
učtivog povlađivanja

ne mogu

u pamet mi zalutalo odnekud
jednom kad ne čuvah sebe od sebe
moranje pobratimstva 
leve sa desnom dok rukujem se bezruko
desne sa levom dok lutam lelujam hromo
od sebe donekle do sebe odnekle
oslonac dok, a nema- očima kolutam

bih da mogu da ostankom se premostim al' ne

Jasmina Popović

PROŽIMANJA... ILI... DOCKAN JE

u pećinu da uđem
beg od ljudi postanem
u nozdrvama sećanja
neoset
na plećima prošlosti
nestanak

u tri tačke protivno razumu
da smestim kraj

da mi je

Jasmina Popović

ČELIK VLATI - PREDMUČJE KOPNJENJA

jednom sam mučninom
kutiju tajni
odlučnim nepokretom
doskočivši lukavstvom
bolu skočnog zgloba
otvorila terajuć' besove
čemernom sam eksere
iz sopstvene utrobe vadila
u dlanove najjače
beskrvno u strofu bez stiha
jedan do drugog
čavle, Pavle, eksere 
il' gvožđebola nakote u venama
ja čemer ja jed svejedno to je jedno
te isto, te nije al'
oduvek se ćutalo da boli

zastaklila razdrvenila 
naposletku a ipak bez smisla
razvodnila crnicu
iz koje je, a mišljah niotkud, iznikao
čeličan cvet nerđajućeg mirisa 
bivših promisli ni o čemu 
jed(n)om

danas, kao i uvek

Jasmina Popović

NA SRETENJE, SRETENE

do zore, Sretene
u sveću gledaj netremice
načini čini
izuzetka jednog da budem
plamen
do zore vrelina u kapi voska
između palca i kažiprsta
tren gašenja u tvom dahu

do zore, Sretene
pesak budi međ' mojim prstima
dok krunim memljive zidove
načini čini
da sobu sobom ispuniš jednom
kad iz nevida dođeš
od svih odrečen meni suđen
na Sretenje, Sretenje
produži dan mrtvom dužicom
okatog nepogledanja

do zore, Sretene
a posle me ispovedi tišinom
u bezvremenu kad sretnemo se

tamo

Jasmina Popović

TAMJAN, DAMJANE

ukroti Damjane
sve zavere i zamke
na putevima svetlosti 
ti budi zrak i znak
u nedrima

dlan na grudnu kost
isceli rane zauzdaj bolove
tamjan Damjane
pod jezik pa u vatru
ispljuni gorko zapali modro
plamenuj gori sagori

ukroti Damjane
sve vode i gore
na staze putokaze nebu
ti budi zrak i znak
u vremenu

misli na mir nek mire
srce na život pa u žitije
zapiši sebe trajanjem

samo nam san ostavi 
Damjane,
pitomina nekih dalekih
kad začujemo zov
i na put krenemo

jednom

Jasmina Popović

BAŠKARENJA POGREŠNOG KROJA

nestrpljivošću
prekrajam trpljenja odore
tela probodenog iglama
razigrana vudu lutka
korača u ples
i gle, igle međ' prstima
na dodir u korak
sedma sam od milošte milja
sebi

u zubima poslednja čioda
umiljava(m) se jeziku
na par na nepar
ubod probod u bod u bod
tačno gde treba nepogrešivo

na jagodicama zakletva Braju
bukom azbuke u tišinu
kad je najslađe
zakletva slasti na nepcima
gorčinom pelina u bol
kad je najslađe

poljubi pa ostavi
život

likujući nada mnom
raskrilio se šapat
golicajući sva moja čemerna baškarenja

ukraj, ukraj svi - začuh sebe

smejala sam se grohotom
čekajući kraj

Jasmina Popović