PROŽIMANJA... ILI... DOCKAN JE

u pećinu da uđem
beg od ljudi postanem
u nozdrvama sećanja
neoset
na plećima prošlosti
nestanak

u tri tačke protivno razumu
da smestim kraj

da mi je

Jasmina Popović

ČELIK VLATI - PREDMUČJE KOPNJENJA

jednom sam mučninom
kutiju tajni
odlučnim nepokretom
doskočivši lukavstvom
bolu skočnog zgloba
otvorila terajuć' besove
čemernom sam eksere
iz sopstvene utrobe vadila
u dlanove najjače
beskrvno u strofu bez stiha
jedan do drugog
čavle, Pavle, eksere 
il' gvožđebola nakote u venama
ja čemer ja jed svejedno to je jedno
te isto, te nije al'
oduvek se ćutalo da boli

zastaklila razdrvenila 
naposletku a ipak bez smisla
razvodnila crnicu
iz koje je, a mišljah niotkud, iznikao
čeličan cvet nerđajućeg mirisa 
bivših promisli ni o čemu 
jed(n)om

danas, kao i uvek

Jasmina Popović

NA SRETENJE, SRETENE

do zore, Sretene
u sveću gledaj netremice
načini čini
izuzetka jednog da budem
plamen
do zore vrelina u kapi voska
između palca i kažiprsta
tren gašenja u tvom dahu

do zore, Sretene
pesak budi međ' mojim prstima
dok krunim memljive zidove
načini čini
da sobu sobom ispuniš jednom
kad iz nevida dođeš
od svih odrečen meni suđen
na Sretenje, Sretenje
produži dan mrtvom dužicom
okatog nepogledanja

do zore, Sretene
a posle me ispovedi tišinom
u bezvremenu kad sretnemo se

tamo

Jasmina Popović

TAMJAN, DAMJANE

ukroti Damjane
sve zavere i zamke
na putevima svetlosti 
ti budi zrak i znak
u nedrima

dlan na grudnu kost
isceli rane zauzdaj bolove
tamjan Damjane
pod jezik pa u vatru
ispljuni gorko zapali modro
plamenuj gori sagori

ukroti Damjane
sve vode i gore
na staze putokaze nebu
ti budi zrak i znak
u vremenu

misli na mir nek mire
srce na život pa u žitije
zapiši sebe trajanjem

samo nam san ostavi 
Damjane,
pitomina nekih dalekih
kad začujemo zov
i na put krenemo

jednom

Jasmina Popović

BAŠKARENJA POGREŠNOG KROJA

nestrpljivošću
prekrajam trpljenja odore
tela probodenog iglama
razigrana vudu lutka
korača u ples
i gle, igle međ' prstima
na dodir u korak
sedma sam od milošte milja
sebi

u zubima poslednja čioda
umiljava(m) se jeziku
na par na nepar
ubod probod u bod u bod
tačno gde treba nepogrešivo

na jagodicama zakletva Braju
bukom azbuke u tišinu
kad je najslađe
zakletva slasti na nepcima
gorčinom pelina u bol
kad je najslađe

poljubi pa ostavi
život

likujući nada mnom
raskrilio se šapat
golicajući sva moja čemerna baškarenja

ukraj, ukraj svi - začuh sebe

smejala sam se grohotom
čekajući kraj

Jasmina Popović

LUKOLOM POSLEDNJEG STRELCA

sama sam kriva
u društvu izlomljena
linijom većeg otpora
opora
mučna

postajem

gorkog kusanja okrajak
mrvim
gnječim
gazim sebe
preuzimam greh krvi

početkom se šijem
krajem tačku param
sve(t) ima lice i naličje
strane četiri
peta, a nije Ahilova
za odstrel spremna
sve izuzimajući ostavljam se
deljenjem bez ostatka

nestajem

Jasmina Popović

RAZDAN POVAZDAN A NOĆ DUGAČKA

dan sam damarom dnila
rasplitala kose
venčićem venula sebe venčala
na dnu usnula muljem u školjkama
danom sam damarala put
poslednji

noć sam mirom mirila
odsecala pletenice
plimom plavila osekom sekla
površine merila ravnima
poslednjih gora i dolova zaborav
i noć sam bila umirućoj sebi

krug kružila vazdan povazdan

Jasmina Popović