BAŠKARENJA POGREŠNOG KROJA

nestrpljivošću
prekrajam trpljenja odore
tela probodenog iglama
razigrana vudu lutka
korača u ples
i gle, igle međ' prstima
na dodir u korak
sedma sam od milošte milja
sebi

u zubima poslednja čioda
umiljava(m) se jeziku
na par na nepar
ubod probod u bod u bod
tačno gde treba nepogrešivo

na jagodicama zakletva Braju
bukom azbuke u tišinu
kad je najslađe
zakletva slasti na nepcima
gorčinom pelina u bol
kad je najslađe

poljubi pa ostavi
život

likujući nada mnom
raskrilio se šapat
golicajući sva moja čemerna baškarenja

ukraj, ukraj svi - začuh sebe

smejala sam se grohotom
čekajući kraj

Jasmina Popović

LUKOLOM POSLEDNJEG STRELCA

sama sam kriva
u društvu izlomljena
linijom većeg otpora
opora
mučna

postajem

gorkog kusanja okrajak
mrvim
gnječim
gazim sebe
preuzimam greh krvi

početkom se šijem
krajem tačku param
sve(t) ima lice i naličje
strane četiri
peta, a nije Ahilova
za odstrel spremna
sve izuzimajući ostavljam se
deljenjem bez ostatka

nestajem

Jasmina Popović

RAZDAN POVAZDAN A NOĆ DUGAČKA

dan sam damarom dnila
rasplitala kose
venčićem venula sebe venčala
na dnu usnula muljem u školjkama
danom sam damarala put
poslednji

noć sam mirom mirila
odsecala pletenice
plimom plavila osekom sekla
površine merila ravnima
poslednjih gora i dolova zaborav
i noć sam bila umirućoj sebi

krug kružila vazdan povazdan

Jasmina Popović

MENISKUS ILI OBIČAN BOL PETOG KOLENA

da, trebalo je tako

nad plamen čelik
zenicu vrhu bez krika
sterilno
potpuno van domašaja razuma

otvoriš ranu
oštricom plamenovanja
kasnom odlukom preobražaja
zatvoriš bol

solju
morskom plimom kroz oseke
rađanom
soliš dosoliš presoliš
da peče u zapećku tebe

najjače
cviliš dok ti se štenad u grudima
toplo razliva drhtajem

suđajama prkosiš
zavijaš vukove u prvu pretkomoru
maramom crnom

zabrađene kletve i psovke
preko kolena petog
da pamti muku predaka

da, tebalo je tako
da boli

Jasmina Popović

O, DADOH SE

O, daj mi tajnu.
Taj belutak glatkoće
nepca da zavrte,
kušanjem grkog iskušavanja.

Odaj mi tajnu.
Taj nemir mirom podeli,
zalog greha da smrvim dlanom
najsitijeg od svih dana.

O, da, ja se bojim,
zašivenu sebe dok param
novim početkom. Ćutim.
O, da, ja sebe pokrećem
tvojim odlaskom. Belasam
tamu svojim sumnjama. Varam.

Svršetak sam. Poslednjem slovu
života pre-LJub(v)e

klanjam se.

Jasmina Popović

UKLJEŠTENICA U DOBA MALERA

b(r)ojali smo se
na parove nepar komadom besa
parali
srčom grobove punili
praznili sebe

iz ravni iskakali
kriva ogledala razbijali gorkim smehom
rešavajući osmosmerke
dijagonalno
u teoreme uspravno uskakali
slobodnim padom u ropstvo

muk mukom mučili
u džepove jeku bez odjeka
u porub koncem nesna
protiv uroka i loših dana
crvenim zašivali
iskapavši sebe

krajeve
poput praporaca svežnjem ključeva
ukrašavali
otključavali pogrešne zaključke
uklješteni između dva malera
u doba i nedoba
sebe

zauvek


Jasmina Popović

U BUSENIMA BUSANJA

busaš se u grudi
kost se lomi
ključna zaključavanja
obijaš nehajem
grlo pevaš grlom
rebuse 
ostavljaš da srce olovke
reši grafitnom mrzovoljom
mastiljavih mrlja

sklapaš i širiš 
krila
dok roršah u tebi spava
opijen
mrzovoljom (ne)protumačenog
ludila

busaš se u grudi
tugu predaka budiš
pesničenjem poslednjim
potomcima 
u gene upisuješ svoja (s)laganja
hrabrosti

b(r)ojiš se zabrojavanjem
svih prećutanih
poraza

sopstvenih vojevanja

Jasmina Popović