ZNAMENJE RAĐANJA

pevam ti. prozuklim namerama
rušim sva dobra pojanja. pevam,
ti muk notama na komade
kidaš. dok levom stranom bola
otvaraš moje rane. zatvorenih očiju
kradeš lekovite travke i vode
ostarelim vidarkama. greh činiš.
bez sluha slušaš, opet ne čuješ
sva moja gromoglasja.
bez vida gledaš, opet ne vidiš
sva moja ranognojna
ponorenja. u sebe iz tebe krvarim
zarano. ja svoje krike rađam
krštavanjem istine. da ne boli
lažem te. preplićem prste.
crnim ispod nokata plaćam
ništa. od svega, meni na babinje
suzu prinosiš. muklim zapevanjem.

Jasmina Popović

U KADRU S(T)ATIRANJA

razvlačim
produžavam
dosipam
presipam
prosipam
krojim
prekrajam
param

u nit pretvaram
ni iz čega (n)išta stvaram

danas neću
neću blizu
neću ni za lek
ni za otrova kap
neću danas

i onako i ovako
sutra ne postoji

dlanom
hladnim
raširenim
crtam
sebešamaranja
varanja
pretvaranja
bez vatre izgaranja

petljam
mrsim
pertlam
cipele stare obuvam
o crveno se saplićem
crno šniram

krupnim kadrom
ja smrti statiram

Jasmina Popović

POJ TI MENI

poj ti meni o radosti, lakonoga
srećokrila šarenptico. dokonice,
besposlena čekalice
svetom šaraš. razuzdana,
svim pevanjem opevana,
od dolova do visina, let letova
krilom vodiš. osmehnice lelujava
ti kad sletiš na krov sveta
peropisom knjigu tvori knjigu tvori
o životu. svu lepotu roda svoga
kljunograni maslinasta.

poj ti svetu o ljubavi, ti od greha
manje grešna. od Čoveka do Čoveka
sve od veka pa doveka srećoglasjem.

Ili tako il' nikako.

Jasmina Popović

DEVET DO ZAKOPAVANJA

ispljuneš koštice u slast pojedene
voćke. u oporost umočene, mučninom
izbrojiš devet do zakopavanja. želja
odavno smišljenih, od skora neizgovorenih,
odričeš se. onih koji u tebi rađaju i sahranjuju
očekivanja sleda svih događanja postaješ deo.
tražiš utvare a bi da utekneš. bezuspešno
igraš igru ciglanja reči od tek smišljenih
znakova. slova i brojeva nizove rušiš
neukošću. popločavaš dan iz koga izlaziš
dobrovoljno. volju u trake odsecaš i pletenice
praviš. sebe važnom nikad. iz inata
igraš sudbinu. sopstvenom bosonogošću
gaziš. tabanima sa dna premeravaš mulj
i živo blato na mrtvo ubijaš svojim potonućem.

Jasmina Popović

PREDSKAZANJE ILI SLIKA OD JUČE

pored tela skinutog do gola čoporili su se
lešinari. zarežaše glađu pomame
na dahohvat od nje. belasanjem prsa
plašila je krvožeđ razjapljenu. plavim
u sleđenom pogledu potapala je crno
ustremljenim očnjacima. postajala talac
žaokama umiranja. s one strane sebe probadala
beskrvnu. bičem dotukla poslednjom
dangom na bedrima. modrila u venama
na steni razapetih proticanja. predumišljaj
raskriljenih namera silinom nadolazeće plime
prosecao kamen i trave joj u kosu uplitao
lepa da bude kada je budu kidali. želja joj ostala
u stisnutim šakama na omči poslednjeg
trzaja zakasnelog predomišljanja. muk i kraj.

Jasmina Popović
 

DUŠODELJANJA

dletom zarđalih namera
sa omota spisa svih njenih
obesmišljenosti
podvedenih pod nepostojeće paragrafe
zakona ni o čemu
uporno su skidali jedva vidljivu
oznaku o strogoj poverljivosti
gluvonemih istina
i blagosti zavaravanja
sopstvenim zabludama

bez kajanja

sva je njihova zlodela
u povojnice smeha
nežno povijala oproštajem
svojim je neprebolima
kamene grobnice tražila
sebezakivanjem postajući
spomenik sopstvene smrti

bez kajanja

Jasmina Popović

POROĐAJNI MUK GLADNIH GODINA

kriomice je ulazila u porodilišta mukoroda
prikivala sebe na postelju prvih trudova.
maglenim ponudama nikad potrebna sunca donosila
inaćenjem. o kecelje primalja sa prstiju otirala
mrve u grehu začetih čudorečja bestelesjem pokore.
hrskave hlebne darove u bolu pečene strpljivo prskala kapima
otrovom bojenih promuklosti pokajanja. sebe pojila
gorkim nepostojanjem. množila gladne godine
porođajnim mukama. poslednja svetlost bivala
prvorođenom plaču. prvi krik udah i znak
života povojnicom crvenom za sebe vezivala. molitvom protiv uroka
sva je prokletstva na sebe primala. iz krvi krvlju tekla.

Jasmina Popović