KAO STRAVOM SALIVENA

odlivala je olovo izokola iz oka
konjokradice. na tri ata atar premeriše
bez mere. do mene uštap. stropoštan
dan podiže ogledom. formulom do jednačine
posrnulog probijanja ravni. u tački prezira
zakopčana nekažnjena preticanja. sebe
do paranja jednobodežnom linijom posred stomaka
po vertikali horizonta. ispunjena trinjama utroba
pod kožom kojota. mišić od stakla
srce medveda u sazvežđu slamenog zlokobja.
igračka za plač malih ljudi navijena
opružjem zarđalim. škripom vrhori
na nedorečju i nedosluhu. pobodena kopljem
zemaljskih naprsnuća i vanvremenih praznina
crvena oticanja besciljnih naricanja u srži utrnula.

Jasmina Popović

BALALAJKA I NI REČI O NJOJ

niske je pobude u zoru na najvišu policu smeštala. uzdrhtala
srastala sa vrhovima prstiju. propisivala se  samokažnjavanjem
i dokonošću. velikodušno podsticala u zavežaj vezane osvete
dopuštala da joj se sa visine smeju. začikuju. strahom zveče
prazna obećanja. uporno punila jekom, jedom i bedom
bez griže i savesti bez. budila mržnje sopstvenom omraženošću
otkrivala se otkrivačima laži. bez bojazni od odmazde čiste logike
prljala misli i lomila detektore. svojom nesposobnošću dedukcije
indukovala gomilu gluposti sablaznima svakodnevice.
gluvim je telefonima na rasprodajama kupovala polovne slušne aparate
uredno sebe postavljajući na mesto poslednjeg koji čuje
kako su podeljene uloge statista u konačnoj pogrešnoj priči o umeću slušanja.

Jasmina Popović

PETOPARAC U TRI ZA GROŠ

bestidno je raskopčala reči. u psovke
sebe udenula. poslednji put puzeći
cvilela. junskim se danom pokrila
umesto pokrova.  vrh biča birala
umesto uspavanke. prokletstvo bacila
bez kajanja. da olakša nesreći i sebi
odbila je da ugasi poslednje ugljevlje
protiv zlih sila i uroka. olovom je salivala
stravu i hitac rasparala u rite života.
sitninom se brojala bez bojazni i ostatka.

Jasmina Popović

DABOGDAVANJE

milosti. puna prazninom ječim. u stegama
zarđaloj nepomičnosti smišljam kolovođenja.
kroz nagaz zmijskog legla nesvršenih činjenja
gmižem zamuckujući proročanstvo. kletvom
prostirem bežanja i stizanja. dušopustjem
vrelih vetrova čamotinju celivam. u čelo
sopstvena bezličja nišanim. raspolućena
sramom kamen ekskaliburom krštavam.
vraćam sebe u utrobu zemaljskog plamena
ukradenim vremeplovom putujem
bez karte i odredišta. slepi sam putnik
očinjeg vida. tumačim znakove
podno trepavica. kišu prizivam dodolovanjem
sušnih godina. zgaženo lišće nižem
blagorodnošću prolaznosti. dabogdavanje
međ' zubima čuvam. kostima zla pokidana nepca
vidam krvlju neizgovora. sebeproklinjanja.

Jasmina Popović

STRAHOM DUŠOBEGA

ne pitaj. moje oči bez zenica
utopljenici svih pogleda. bez slamke spasa
sa dna dišem bezdaho. uporno
pesmohodom životadozivanja lutam
lomeći putokaze. ja vatru palim. gorim
boljim od sebe kapu skidam. gologlava
oblačim licu poslednju masku. sebeubice
oko mene ne plaču. ljudi u vrisku
okupljeni oko lomače. poslednjom igrom
dozivam otvaranje velikih vrata. dušobega
postajem talac. i plašim strahove svoje uzalud.

Jasmina Popović

PRESUDA

u nevreme brojim vreme. na prste
naprstak. otkriva dokaze u olucima
kuće koje nema. naslepo crtam
crnim. po crnom slova cure. niz oko
iz desnog u levo. glavu okrećem
i slušam. znam. to što nije šapat
svedoka. nema i ničeg sve dok sebe koštam
džaba. u preskupo presipam
kap po kap. u slapove čamotinju okivam
tek onda zastajem. saplićući vodu
nedogledom. žmurke igram
optužnicu pišem. plač se smeje
umiva zidove straha. pod srcem
igličaste slutnje probadaju. zemlju
sakrivam u unutrašnju stranu propasti.

Jasmina Popović

SEBE O(D)BIJANJA

nikad.
ni kad raj il' had konačišta vrata otvore
unezverene nevere molitvom prozbore
pletilje proliju rasplete rusih kosa raspusno
vilinskom kolu nagaz i prokletstvo postaneš

nikad.
da kad bih, ne pitaj. samo zavrni čekrk
stegni (se) pritegni misao zategni uzde.
udeni dan sudnjeg trena. ako odbegne
tren sudnjeg dana ti naglavačke postavi
namere bezmerjem merene slučajno

nikad.
ni kad čopori besnih na tebe krenu. pomisli želju
gromovima glasno pojanje da budeš. i krik
nacrtaj ako ugljen pronađeš na trećoj polici
zaveštanja. navikni se na mravinjake bar
jednom. u danu gaženja uzdrži se od vapaja
ni mrava ne bih. ni tad ni u času sveznanja

ne kazuj da čovek si

u odbijanju sebe, sebi se predaj

Jasmina Popović